...

Kroz zabavne anegdote i smicalice petla Krešte, naši gledaoci moći će da se upoznaju sa svetom koji ih okružuje, i to kroz igru, anegdote jednog sasvim šašavog petla, pesmu i još kroz što šta što će ovaj neobični pevac smisliti.... Dobrodošli u Kukuriku šou“! Glavni likovi našeg šoua su lutak Kreštislav Petlić i njegov prijatelj, Sava Teslić, mladi naučnik na početku velike karijere. Kasnije će ovom dvojcu pridružiti i dva pauka, Toza i Bisa, ali još jedan mladi naučnik Slava. Čak četrdeset pet epizoda će deci približi svet koji ih okružuje, kroz razne teme, od kojih su neke: čula, bonton i telefon, strah, smeh, brkovi, životinje, Nova godina, polazak u školu… Ova zanimljiva družina upoznaće nas sa tim šta je to početak početka, a šta kraj krajeva… ko su lekari i da li služe da se deca plaše od njih ili da nas leče… Kreštislav Petlić, kao nepresušni izvor smicalica i zabave uvek će biti u sukobu sa svojim prijateljem, mladim naučnikom, ali će deca tako iz dva ugla moći da sagledaju temu o kojoj je reč. Svaka epizoda počinje u kući Kreštislava Petlića, kokošinjcu, koji je toliko zabavan da bi svako poželeo da u njemu živi. U toj kuće se i igri, i peva, i raspravlja, ali kroz zabavu se uči i kroz učenje zabavlja... Urednik serije Vesna Gajović, scenario je napisala Jasminka Petrović, režiju potpisuje Filip Čolović, direktor fotografije je Periša Đinđić. Za scenografiju su bile zadužene Mira Andrejević i Tanja Ivanović, a kostimografi su Suzana Gligorijević i Irina Mitrinović. Kao producenti radile su ljubica Mirić Petrović i Ana Todorov, organizator je Dragana Bogdanović. Tekstove pesama napisala je Jelena Popadić Sumić, a muziku je komponovao Srđan Marković. Lutke su osmislili i izradili Milica Grbić Komazec i Nikola Komazec, a glasove Bisi i Tozi pozajmili su Katarina Gojković i Žarko Stepanov. U ulozi Krešte Petlića tu je Zorana Milošaković Tasić, a naše mlade naučnike igraju Srđan Jovanović i Uroš Jovčić.

Po drum 'odim, za drum pitam je mini serija posvećena Mokranjčevom liku i delu sa ciljem da se kompozitorov život i rad što uspešnije približe današnjem naraštaju.... Lik dečaka Steve nas hronološki vodi kroz bitne momente ličnog i profesionalnog razvoja velikog kompozitora Stevana Stojanovića Mokranjca. Paralelno sa tom pričom narator nas smešta u vreme i život u Srbiji tih godina. Kao lajtmotiv je korištena njegova omiljena pesma Po drum 'odim, za drum pitam. Autori scenarija su urednik Ana Pavlović i reditelj Ružica Lukić.

Na samom vrhu prirodnih dobara od nacionalnog značaja su nacionalni parkovi. Još 1872. godine američki Kongres je svojim aktom proglasio Jelouston nacionalnim parkom. Tada je zvanično prvi put upotrebljen ovaj termin. Prvi nacionalni park u Evropi uspostavila je Švajcarska zaštitom Engandina 1914. godine.... Prvi nacionalni park u Srbiji, Fruška gora, uspostavljen je 1960. godine. Tara je jedan od pet nacionalnih parkova Srbije. Kriterijumi za proglašenje jednog predela nacionalnim parkom su veoma strogi, a postupak je složen i traje po nekoliko godina. Takav predeo, pre svega, mora se odlikovati većim brojem raznovrsnih prirodnih ekosistema od nacionalnog značaja, istaknutim predeonim odlikama i kulturnim nasleđem. Sve to, i više od toga, čuva i nudi nacionalni park Tara. Zbog svojih izuzetnh vrednosti, ovaj park postao je poznat i van granica Srbije. Ali, počeci zaštite prirode područja koje danas pokriva Nacionalni park datiraju još iz 19. veka. Knez Miloš Obrenović 1820. godine izdao naredbu o zaštiti šuma na Tari. Godine 1872. postavljeni su i prvi školovani šumari, a ukazom kralja Aleksandra Obrenovića 1895. godine osnovana je i Šumska uprava sa sedištem u Bajinoj Bašti. Pančićeva omorika je danas simbol Nacionalnog parka. Vrsta koja je preživela ledeno doba, i koju je posle 20 godina upornog traganja otkrio naš veliki naučnik Josif Pančić 1879. godine u selu Zaovine. Ekipa emisije obišla je ovo selo i kamerom zabeležila kuću i ambijent, gde je Josif Pančić boravio tokom niza godina. Tu smo otkrili i potomka popa Đurića u čijoj kući je Josif Pančić odsedao i u čijoj neposrednoj okolini je prvi put ugledao novu vrstu četinara do tada nepoznatu u svetu. Simbol Tare i je i mrki medved, strogo zaštićena vrsta, koja danas privlači mnoge ljubitelje prirode i ove životinje, spremne da satima stoje u osmatračkim kućicama nadajući se da će doživeti susret sa ovom simpatičnom zverkom i da će taj susret ovekovečiti fotoaparatom. Gledaoci ove emisije imaće priliku da uživaju u neobičnim kadrovima iz života mrkog medveda sa Tare. Emisija nas upoznaje i sa kulturnoistorijskim blagom NP Tara, gde valja istaći manastir Raču, centar nekadašnje čuvene Račanske prepisivačke škole, kao i nekropolu stećaka u Perućcu. Čudesne lepote i tajne kanjona Drine nisu izmakle našoj kameri. Takođe, gledaoce ćemo upoznati i sa sadržajem dva vizitorska centra Nacionalnog parka Tara i mnogim drugim vrednostima, retkostima i lepotama. Sve to uspeli smo da snimimo i pokažemo gledaocima zahvaljujući našim vodičima, stručnjacima NP Tara koji danas stručno i posvećeno, sa ogromnom odgovornošću brinu o ovom našem prirodnom blagu starajući se da ga očuvaju i tako predaju budućim naraštajima, a u isto vreme da blago Tare približe posetiocima iz celog sveta. Jer, naše vrednosti, i prirodne i kulturnoistorijske, ako se valjano predstave svetu, mogu biti svojevrsni ambasadori Srbije i mogu poslati najbolju poruku u svet o nama samima. Urenik i autor emisije o blagu nacionalnog parka Tara je Milica Bajić Đogo, snimatelj Dimitrije Hadži Nikolić.

Rođen je u bogatoj prizrenskoj porodici, baš u godini Prvog srpskog ustanka, čije je posledice ubrzo osetila čitava porodica.... Otac stradao zbog podrške ustanicima, majka, nedugo potom umrla, a on odrastao u manastiru, kod brata, igumana Aksentija. Postaće bogati trgovac, razviti velike poslove od Carigrada, do Kijeva, Odese i Beograda. NJegovi Prizrenci su ga po bratu prozvali – Igumanov. Kada su ga tako tražili u Odesi, kao Simu Igumanovog, svom prezimenu, Andrejević, dodao je – Igumanov. Pod tim imenom ostao je upamćen veliki dobrotvor, osetljiv na tuđu muku, zadužbinar, koji je svom rodu ostavio sve što je stekao, a pre svega Srpsku pravoslavnu bogosloviju u Prizrenu – osnovanu 1871. godine. Upravo je to bio najvažniji događaj u prosvetnoj, kulturnoj, i nacionalnoj istoriji porobljene stare Srbije. Urednica serijala: Jelena Božović Snimatelj: Duško Perić Montaža: Goran Damljanović.

U ovonedeljnom Kulturnom centru tražimo odgovor na pitanje: zašto je međugeneracijski jaz postao učestala tema društvenih nauka, medija i svakodnevnog govora?... O ovoj temi govore: Prof. dr Tatjana Mamula Nikolić, Fakultet za menadžment Univerziteta Metropolitan, prof. dr Dragan Stanojević, sociolog, Filozofski fakultet u Beogradu, Nataša Todorović, psiholog, Crveni krst Srbije, prof. dr Tatjana Milivojević, psihoterapeut, filozof, Akademija za humani razvoj. Gost emisije je Branko Anđić, pisac i prevodilac, dobitnik Nagrade grada Beograda za književnost i prevodno stvaralaštvo, koji živi na relaciji Beograd - Buenos Ajres. Sa njim razgovaramo o nagrađenoj knjizi Na mapi utopije“, o nedavno objavljenoj zbirci priča hispanoameričkih autorki nove generacije Buntovnice s razlogom“, kao i o predstojećoj izložbi fotografija 2h4, lice argentinskog tanga“ u Galeriji Biblioteke grada Beograda. U emisiji će biti reči o sledećim temama: U Ateljeu 212 premijerno je izvedena predstava Nestajanje“ u režiji Sanje Mitrović, čije vrednosti kritički razmatramo. U fokusu književne kritike je Erlend Lu i njegova esejistička proza Pregovori sa stvarnošću“ – godinu dana na jednom točku. Pažnju posvećujemo i animiranom filmu i inicijativi pod nazivom Podrži crtaće“. Govorimo o nedavno objavljenoj zbirci izabranih pesama Petra Matovića Kao eho na sonaru kao i o 4. Međunarodnom festivalu kratkometražnog dokumentarnog filma Bistre reke“. Predstavićemo i zbornik radova Poezija i poetička načela Laze Kostića“. U rubrici Jubilej govorimo o Botaničkoj bašti Jevremovac“ koja je osnovana pre 150 godina. Urednik emisije Lidija Božić Autori priloga: Jovana Janković, Marija Nenezić, Ana Tasić, Jasmina Mijić, Snežana Ristić, Vladimir Vukomanović Rastegorac, Ana Marija Grbić, Stefan Aćimović, Nikolina Dabetić Montažer Nikola Manić Reditelj Raško Milatović.